Атлас описан небом, Горан Петровић/AN ATLAS TRACED BY THE SKY, Goran Petrović

Илустрације/ Gallery, Oдломак, цитат

Crtež Saše je objavljen u časopisu P.U.L.S. 9. 4. 2021. godine.

img_20190413_1959091095141108.jpg

Морате запазити да жели да изгледа изузетно. Пажљиво бира гардеробу, дуго се шминка и чешља. Чак и ставља месечеву укосницу!

img_20190412_174752_9391619934164.jpg

Угледа господин Половски још издалека, одмах пошто се појави иза стабла липе. Ево, у раздраганом костиму, боје бокора цикламе, долази до споменика и креће стазом крај које самује његова клупа. Висока, распуштене косе, складног стаса. Како само хода. Око ногу јој се узбудљиво уплиће сукња од тананог платна. Разуздани ветар јој лудује око праменова. Око струка погледи посматрача.То господин Половски чека! Наравно, он зна да му та девојка не иде у сусрет.

img_20190419_130819_8701004357481.jpg

Сашу је напао у купатилу. Сачекао је њену несмотренеост (заједно са одећом скинула је амајлију од осмине педесет два састојка) и устремио се као талас искушења. Изненада, мада ниједна славина није била одврнута, купатило се испунило се испунило облаком паре. Водоводне цеви су стале да стењу и гргоље. Сашу је, онако нагу, облила врућина. Између дојки, испод пазуха, око струка, по превојима руку и ногу, више бутина, порасло је тачно (брзо је избројала) 666 капљица зноја. (…) На плочи тоалетног, обичног огледала изнад умиваоника, пре него што ће се и оно замаглити од паре, Саша је видела само себе – што је био сигуран знак да се и Он налази поред ње. Уосталом, на врату је врло добро осећала његов врели дах, а низ леђа јој је клизио жар његовог додира.

img_20190413_2302291302436039.jpg

Ова девојка се зове Естер. Средње је висине, тена беле кафе. Седи и корача правилно. Воли љубичасту боју. На горњем, унутрашњем делу десне бутине, тамо где је кожа изразито богата нежношћу, Естер има младеж у облику зрна нара. Сада се зрнце не види – прекривено је свиленим чарапама и сукњом. Дланом десне бутине девојка често додирује горњи део своје бутине желећи да се увери како је младеж ту. (…) Тихо, једва чујно, сасвим тихо, њене свилене чарапе се благо тару једна о другу, лева преко десне, десна о леву, Богомилове уши заглушују од силине тутња навируће страсти.

Ако вам се допао овај чланак, погледајте и следеће линкове:

  1. Дивна Тановић, Опсада цркве Светог Спаса

2. Тоалета госпођице Дивне Тановић

3. Ситничарница ‘Код срећне руке’